¹ A carica savska ču glas o Solomunu, pa dođe u Jerusalim da iskuša Solomuna zagonetkama sa silnom pratnjom i s kamilama koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; i došavši k Solomunu govori s njom o svemu što joj beše u srcu.

² I Solomun joj odgovori na sve reči njene; ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio.

³ A kad carica savska vide mudrost Solomunovu i dom koji beše sazidao,

⁴ I jela na stolu njegovom, i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo, i peharnike njegove, i njihovo odelo, i njihove žrtve paljenice koje prinošahu u domu Gospodnjem, ona dođe izvan sebe,

⁵ Pa reče caru: Istina je sve što sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.

⁶ Ali ne hteh verovati šta govorahu dokle ne dođem i vidim svojim očima; a gle, ni pola mi nije kazano o velikoj mudrosti tvojoj; nadvisio si glas koji sam slušala.

⁷ Blago ljudima tvojim i blago svim slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju.

⁸ Da je blagosloven Gospod Bog tvoj, kome si omileo, te te posadi na presto svoj da caruješ mesto Gospoda Boga svog; jer Bog ljubi Izrailja da bi ga utvrdio doveka, zato im postavi tebe carem da sudiš i deliš pravicu.

⁹ Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja; nikada više ne bi takvih mirisa kakve dade carica savska caru Solomunu.

¹⁰ I sluge Hiramove i sluge Solomunove koje donose zlata iz Ofira, dovezoše drveta almugima i dragog kamenja.

¹¹ I načini car od tog drveta almugima put u dom Gospodnji i u dom carev, i gusle i psaltire za pevače; nikada se pre nisu videle takve stvari u zemlji Judinoj.

¹² A car Solomun dade carici savskoj šta god zažele i zaiska osim uzdarja za ono što beše donela caru. Potom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.

¹³ A zlata što dohođaše Solomunu svake godine beše šest stotina i šezdeset i šest talanata,

¹⁴ Osim onog što donošahu trgovci i oni koji prodavahu mirise; i svi carevi arapski i glavari zemaljski donošahu Solomunu zlato i srebro.

¹⁵ I načini car Solomun dvesta štitova od kovanog zlata, šest stotina sikala kovanog zlata dajući na jedan štit.

¹⁶ I tri stotine malih štitova od kovanog zlata, dajući trista sikala zlata na jedan štitić. I ostavi ih car u domu od šume livanske.

¹⁷ I načini car velik presto od slonove kosti, i obloži ga čistim zlatom.

¹⁸ A beše šest basamaka u prestola, i podnožje od zlata sastavljeno s prestolom, i ručice s obe strane sedišta, i dva lava stajahu pokraj ručica.

¹⁹ I dvanaest lavova stajaše na šest basamaka otud i odovud. Ne behu takvi načinjeni ni u kome carstvu.

²⁰ I svi sudovi iz kojih pijaše car Solomun behu zlatni, i svi sudovi u domu od šume livanske behu od čistog zlata; od srebra ne beše ništa; srebro beše ništa za vremena Solomunovog.

²¹ Jer careve lađe hođahu u Tarsis sa slugama Hiramovim: jedanput u tri godine vraćahu se lađe tarsiske donoseći zlato i srebro, slonove kosti i majmune i paune.

²² Tako car Solomun beše veći od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudrošću.

²³ I svi carevi zemaljski tražahu da vide Solomuna da čuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce.

²⁴ I donošahu mu svi dare, sudove srebrne i sudove zlatne, i haljine i oružje i mirise, konje i mazge svake godine,

²⁵ Tako da imaše Solomun četiri hiljade staja za konje i kola, i dvanaest hiljada konjanika, koje namesti po gradovima gde mu behu kola i kod sebe u Jerusalimu.

²⁶ I vladaše nad svim carevima od reke do zemlje filistejske i do međe misirske.

²⁷ I učini car, te u Jerusalimu beše srebra kao kamena, a kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.

²⁸ I dovođahu Solomunu konje iz Misira i iz svih zemalja.

²⁹ A ostala dela Solomunova prva i poslednja nisu li zapisana u knjizi Natana proroka i u proročanstvu Ahije Silomljanina i u utvari Ida videoca o Jerovoamu sinu Navatovom?

³⁰ A carova Solomun u Jerusalimu nad svim Izrailjem četrdeset godina.

³¹ I počinu Solomun kod otaca svojih, i pogreboše ga u gradu Davida oca njegovog; a na njegovo mesto zacari se Rovoam, sin njegov.