¹ Zašto Svemogućem nisu sakrivena vremena? I koji Ga znaju, ne vide dana Njegovih?

² Međe pomiču bezbožni, otimaju stado i pasu;

³ Magarca sirotama odgone; u zalogu uzimaju vola udovici;

⁴ Siromahe odbijaju s puta; ubogi u zemlji kriju se svi.

⁵ Gle, kao divlji magarci u pustinji izlaze na posao svoj ustajući rano na plen; pustinja je hrana njima i deci njihovoj.;

⁶ Žanju njivu i beru vinograd koji nije njihov;

⁷ Gola nagone da noćuje bez haljine, koji se nemaju čim pokriti po zimi,

⁸ Okisli od pljuska u gori, nemajući zaklona, privijaju se k steni.

⁹ Grabe siroče od dojke i sa siromaha skidaju zalog.

¹⁰ Golog ostavljaju da ide bez haljine, i one koji nose snopove da gladuju.

¹¹ Koji među njihovim zidovima ulje cede i grožđe u kacama gaze, podnose žeđ.

¹² Ljudi u gradu uzdišu, i duše pobijenih viču, a Bog ne ukida to.

¹³ Oni se protive svetlosti, ne znaju za puteve njene i ne staju na stazama njenim.

¹⁴ Zorom ustajući krvnik ubija siromaha i ubogog; a noću je kao lupež.

¹⁵ I oko kurvarovo pazi na sumrak govoreći: Da me oko ne vidi. I sakriva lice.

¹⁶ Prokopavaju po mraku kuće, koje obdan sebi zabeleže; ne znaju za svetlost.

¹⁷ Jer je zora njima svima sen smrtni; ako ih ko pozna, strah ih je sena smrtnog.

¹⁸ Brzi su kao povrh vode, proklet je deo njihov na zemlji; neće videti puta vinogradskog.

¹⁹ Kao što suša i vrućina grabi vode snežne, tako grob grešnike.

²⁰ Zaboravlja ih utroba materina, slatki su crvima, ne spominju se više; kao drvo skršiće se nepravednik.

²¹ Združuje s njim nerotkinju koja ne rađa, i udovici ne čini dobra.

²² Grabi jake svojom silom; ostane li koji, ne uzda se u život svoj.

²³ Da mu Bog da u šta će se pouzdati; ali oči Njegove paze na njihove pute.

²⁴ Uzvise se za malo, pa ih nema; padaju i ginu kao svi drugi, i kao vrh od klasa odsecaju se.

²⁵ Nije li tako? Ko će me uterati u laž i obratiti u ništa reči moje?