¹ Nema slobodnog koji bi ga probudio; a ko će stati preda me?

² Ko mi je pre dao šta, da mu vratim? Šta je god pod svim nebom, moje je.

³ Neću ćutati o udima njegovim ni o sili ni o lepoti stasa njegovog.

⁴ Ko će mu uzgrnuti gornju odeću? K čeljustima njegovim ko će pristupiti?

⁵ Vrata grla njegovog ko će otvoriti? Strah je oko zuba njegovih.

⁶ Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo.

⁷ Blizu su jedna do druge da ni vetar ne ulazi među njih.

⁸ Jedna je za drugu prionula, drže se i ne rastavljaju se.

⁹ Kad kiha kao da munja seva, a oči su mu kao trepavice u zore.

¹⁰ Iz usta mu izlaze lučevi, i iskre ognjene skaču.

¹¹ Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vrelog lonca ili kotla.

¹² Dah njegov raspaljuje ugljevlje i plamen mu izlazi iz usta.

¹³ U vratu mu stoji sila, i pred njim ide strah.

¹⁴ Udi mesa njegovog spojeni su, jednostavno je na njemu, ne razmiče se.

¹⁵ Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji žrvanj.

¹⁶ Kad se digne, drhću junaci, i od straha očišćaju se od greha svojih.

¹⁷ Da ga udari mač, ne može se održati, ni koplje ni strela ni oklop.

¹⁸ Njemu je gvožđe kao pleva, a bronza kao trulo drvo.

¹⁹ Neće ga poterati strela, kamenje iz praće njemu je kao slamka;

²⁰ Kao slama su mu ubojne sprave, i smeje se bačenom koplju.

²¹ Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u glibu.

²² Čini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi.

²³ Za sobom ostavlja svetlu stazu, rekao bi da je bezdana osedela.

²⁴ Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi stvoreno bilo da se ničega ne boji.

²⁵ Šta je god visoko prezire, car je nad svim zverjem.