¹ Hvalim Te, Gospode, iz svega srca svog, kazujem sva čudesa Tvoja.

² Radujem se i veselim se o Tebi, pevam imenu Tvom, Višnji!

³ Neprijatelji se moji vratiše natrag, spotakoše se i nesta ih ispred lica Tvog;

⁴ Jer si svršio sud moj i odbranio me; seo si na presto, sudija pravedni.

⁵ Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika, ime si im zatro doveka, za svagda.

⁶ Neprijatelju nesta mačeva sasvim; gradove Ti si razvalio; pogibe spomen njihov.

⁷ Ali Gospod uvek živi; spremio je za sud presto svoj.

⁸ On će suditi vasionom svetu po pravdi, usudiće narodima pravo.

⁹ Gospod je utočište ubogome, utočište u nevolji.

¹⁰ U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer ne ostavljaš onih koji Te traže, Gospode!

¹¹ Pojte Gospodu, koji živi na Sionu; kazujte narodu dela Njegova;

¹² Jer On osvećuje krv, pamti je; ne zaboravlja jauk nevoljnih.

¹³ Smiluj se na me, Gospode; pogledaj kako stradam od neprijatelja svojih, Ti, koji me podižeš od vrata smrtnih,

¹⁴ Da bih kazivao sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove, i slavio spasenje Tvoje.

¹⁵ Popadoše narodi u jamu, koju su iskopali; u zamku, koju su sami namestili, uhvati se noga njihova.

¹⁶ Poznaše Gospoda; On je sudio; u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.

¹⁷ Vratiće se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga;

¹⁸ Jer neće svagda biti zaboravljen ubogi, i nada nevoljnicima neće nikad poginuti.

¹⁹ Ustani, Gospode, da se ne posili čovek, i da prime narodi sud pred Tobom.

²⁰ Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznaju narodi da su ljudi.