¹ Gospode! Ti me kušaš i znaš.

² Ti znaš kad sedam i kad ustanem; Ti znaš pomisli moje izdaleka;

³ Kad hodim i kad se odmaram, Ti si oko mene, i sve puteve moje vidiš.

⁴ Još nema reči na jeziku mom, a Ti, Gospode, gle, već sve znaš.

⁵ Sastrag i spred Ti si me zaklonio, i stavio na me ruku svoju.

⁶ Čudno je za me znanje Tvoje, visoko, ne mogu da ga dokučim.

⁷ Kuda bih otišao od duha Tvog, i od lica Tvog kuda bih pobegao?

⁸ Da izađem na nebo, Ti si onde. Da siđem u pakao, onde si.

⁹ Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora:

¹⁰ I onde će me ruka Tvoja voditi, i držati me desnica Tvoja.

¹¹ Da kažem: Da ako me mrak sakrije; ali je i noć kao videlo oko mene.

¹² Ni mrak neće zamračiti od Tebe, i noć je svetla kao dan: mrak je kao videlo.

¹³ Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje.

¹⁴ Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro.

¹⁵ Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj.

¹⁶ Zametak moj videše oči Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednog.

¹⁷ Kako su mi nedokučive pomisli Tvoje, Bože! Kako im je velik broj!

¹⁸ Da ih brojim, više ih je nego peska. Kad se probudim, još sam s Tobom.

¹⁹ Da hoćeš, Bože, ubiti bezbožnika! Krvopije, idite od mene.

²⁰ Oni govore ružno na Tebe; uzimaju ime Tvoje uzalud neprijatelji Tvoji.

²¹ Zar da ne mrzim na one, koji na Te mrze, Gospode, i da se ne gadim na one koji ustaju na Tebe?

²² Punom mrzošću mrzim na njih; neprijatelji su mi.

²³ Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje.

²⁴ I vidi jesam li na zlom putu, i vodi me na put večni.