¹ Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;

² A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.

³ Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;

⁴ I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.

⁵ A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tuđi.

⁶ Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.

⁷ Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.

⁸ Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.

⁹ Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.

¹⁰ Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje.

¹¹ Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.

¹² A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;

¹³ A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.

¹⁴ Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.

¹⁵ Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.

¹⁶ I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.

¹⁷ Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.

¹⁸ Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.

¹⁹ Tada opet posta raspra među Jevrejima za ove reči.

²⁰ Mnogi od njih govorahu: U njemu je đavo, i poludeo je; šta ga slušate?

²¹ Drugi govorahu: Ove reči nisu ludoga; zar može đavo slepima oči otvarati?

²² A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.

²³ I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.

²⁴ A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.

²⁵ Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me.

²⁶ Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah.

²⁷ Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.

²⁸ I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.

²⁹ Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog.

³⁰ Ja i Otac jedno smo.

³¹ A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.

³² Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?

³³ Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.

³⁴ Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?

³⁵ Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;

³⁶ Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?

³⁷ Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.

³⁸ Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.

³⁹ Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku.

⁴⁰ I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde.

⁴¹ I mnogi dođoše k Njemu i govorahu: Jovan ne učini ni jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.

⁴² I mnogi verovaše Ga onde.