¹ A čuše i apostoli i braća koji behu u Judeji da i neznabošci primiše reč Božju.

² I kad iziđe Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja,

³ Govoreći: Ušao si k ljudima koji nisu obrezani, i jeo si s njima.

⁴ A Petar počevši kazivaše im redom govoreći:

⁵ Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i došavši izvan sebe videh utvaru, gde silazi sud nekakav kao veliko platno na četiri roglja i spušta se s neba, i dođe do preda me.

⁶ Pogledavši u nj opazih i videh četvoronožna zemaljska, i zverinje i bubine i ptice nebeske.

⁷ A čuh glas koji mi govori: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.

⁸ A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i nečisto nikad ne uđe u usta moja.

⁹ A glas mi odgovori drugom s neba govoreći: Šta je Bog očistio ti ne pogani.

¹⁰ A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo.

¹¹ I gle, odmah tri čoveka staše pred kućom u kojoj bejah, poslani iz Ćesarije k meni.

¹² A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dođoše sa mnom i ovo šest braće, i uđosmo u kuću čovekovu.

¹³ I kaza nam kako vide anđela u kući svojoj koji je stao i kazao mu: Pošlji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra,

¹⁴ Koji će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.

¹⁵ A kad ja počeh govoriti siđe Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku.

¹⁶ Onda se opomenuh reči Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim.

¹⁷ Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo Gospoda svog Isusa Hrista; ja ko bejah da bi mogao zabraniti Bogu?

¹⁸ A kad čuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreći: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.

¹⁹ A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reč do samim Jevrejima.

²⁰ A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu.

²¹ I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu.

²² A dođe reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije;

²³ Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;

²⁴ Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu.

²⁵ Varnava, pak, iziđe u Tars da traži Savla; i kad ga nađe, dovede ga u Antiohiju.

²⁶ I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.

²⁷ A u te dane siđoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju.

²⁸ I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, objavi glad veliku koja htede biti po vasionom svetu; koji i bi za Klaudija ćesara.

²⁹ A od učenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošalju u pomoć braći koja življahu u Judeji.

³⁰ Koje i učiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.