Propoved Jovana Krstitelja
(Mk. 1, 2-8; Lk. 3, 3-18)

¹ U one dane pojavi se Jovan Krstitelj i propovedaše u pustinji judejskoj govoreći: ² pokajte se, jer se približilo carstvo nebesko. ³ Jer je to onaj za koga je rekao prorok Isaija: »Glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove«. ⁴ A Jovan imaše haljinu od kamilje dlake i kožni pojas oko svojih bedara; hrana njegova beše skakavci i divlji med. ⁵ Tada izlažaše k njemu Jerusalim, sva Judeja i sva okolina jordanska, ⁶ i on ih krštavaše u reci Jordanu, a oni ispovedahu svoje grehe.

⁷ Videvši mnoge fariseje i sadukeje kako dolaze da ih krsti, reče im: zmijski porode, ko vam je ukazao da izbegnete predstojeći gnev? ⁸ Donesite dakle rod dostojan pokajanja, ⁹ i ne mislite da možete sami da govorite: imamo oca Avraama; jer vam kažem da Bog može od ovoga kamenja podići decu Avraamu. ¹⁰ Već sekira leži kod korena drveća; stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne donosi dobra roda. ¹¹ Ja vas krštavam vodom za pokajanje; a onaj koji za mnom dolazi jači je od mene, kome nisam dostojan da ponesem obuću. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. ¹² U njegovoj ruci je lopata, pa će očistiti svoje gumno i skupiće žito svoje u žitnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem.

Isusovo krštenje
(Mk. 1, 9-11; Lk. 3, 21-22; Jn. 1, 31-34)

¹³ Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. ¹⁴ Ali mu Jovan branjaše govoreći: ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš k meni? ¹⁵ A Isus mu odgovori i reče: pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost. Tada ga pusti. ¹⁶ A kad je Isus kršten, iziđe odmah iz vode. I gle, otvoriše mu se nebesa i vide Duha Božijega gde silazi kao golub i ide na njega. ¹⁷ I gle, glas sa nebesa govoraše: ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.