Očišćenje gubavca
(Mk. 1, 40-45; Lk. 5, 12-14)

¹ A kada siđe s gore, pođe za njim mnogi narod. ² I gle, gubavac pristupi i klanjaše mu se govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš. ³ I pruživši ruku dotače ga govoreći: hoću, budi čist. ⁴ I odmah se očisti njegova guba. I reče mu Isus: gledaj da nikome ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i prinesi dar koji zapovedi Mojsije - za svedočanstvo njima.

Isceljenje kapetanovog sluge
(Lk. 7, 1-10)

⁵ A kada uđe u Kafarnaum, priđe mu jedan kapetan moleći ga i govoreći: ⁶ Gospode, sluga moj leži uzet kod kuće i muči se strašno. ⁷ I reče mu: ja ću doći i izlečiću ga. ⁸ A kapetan odgovori i reče: Gospode, nisam dostojan da uđeš pod moj krov; nego samo reci jednu reč, i ozdraviće moj sluga. ⁹ Jer i ja sam čovek pod vlašću, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: idi, i ide, i drugome: dođi, i dolazi, i sluzi svome: učini to, i učini. ¹⁰ A Isus čuvši zadivi se i reče onima koji su ga pratili: zaista vam kažem, ni u koga u Izrailju ne nađoh tolike vere. ¹¹ A kažem vam da će doći mnogi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isaakom i Jakovom u carstvu nebeskom; ¹² a sinovi carstva biće izbačeni u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba. ¹³ I reče Isus kapetanu: idi, neka ti bude kako si verovao. I bi izlečen sluga u onaj čas.

Isceljenja u Kafarnaumu
(Mk. 1, 29-34; Lk. 4, 38-41)

¹⁴ I kada dođe Isus u Petrovu kuću, vide njegovu taštu gde leži u groznici. ¹⁵ I dotače joj ruku, i ostavi je groznica, te usta i služaše mu. ¹⁶ A kada nasta veče, prineše mu mnoge besomučne; i izgna duhove rečju, i izleči sve bolesnike; ¹⁷ da se ispuni što je rekao prorok Isaija: »On uze naše slabosti i ponese bolesti«.

Zahtevi apostolstva
(Lk. 9, 57-60)

¹⁸ A kada Isus vide mnogi narod oko sebe, zapovedi da se otplovi na drugu stranu. ¹⁹ I pristupivši jedan književnik reče mu: učitelju, ići ću za tobom kud god ti pođeš. ²⁰ I reče mu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečiji nema gde da osloni glavu. ²¹ A drugi jedan od učenika njegovih reče mu: Gospode, dopusti mi najpre da odem i ukopam svoga oca. ²² A Isus mu reče: hajde za mnom i ostavi da mrtvi ukopavaju svoje mrtve.

Stišavanje bure. Besomučni Gadarinci
(Mk. 4, 36-5, 17; Lk. 8, 23-37)

²³ I kada uđe u čamac, pođoše za njim učenici njegovi. ²⁴ I gle, velika bura nasta na moru, tako da su valovi prelivali čamac; a on je spavao. ²⁵ I pristupivši probudiše ga govoreći: Gospode, spasi nas, propadamo. ²⁶ I reče im: što se bojite maloverni? Tada usta, zapreti vetrovima i moru, i nasta tišina velika. ²⁷ A ljudi se začudiše govoreći: kakav je to čovek da ga i vetrovi i more slušaju?

²⁸ A kada dođe na drugu stranu u zemlju gadarinsku, sretoše ga dva besomučna izlazeći iz grobova, opasna vrlo, tako da niko nije mogao proći onim putem. ²⁹ I gle, povikaše govoreći: šta imamo mi s tobom, Sine Božiji? Jesi li došao ovamo da nas pre vremena mučiš? ³⁰ A daleko od njih beše veliko krdo svinja na paši. ³¹ A demoni ga moljahu govoreći: ako nas izgoniš, pošalji nas u krdo svinja. ³² I reče im: idite. A oni izišavši odoše u svinje; i gle, navali sve krdo sa strmeni u more, i pogibe u vodi. ³³ A pastiri pobegoše, pa otišavši u grad javiše sve - i šta se dogodilo besomučnima. ³⁴ I gle, sav grad iziđe u susret Isusu, i videvši ga zamoliše ga da ode iz njihovih krajeva.