Priče
(Mk. 4, 1-34; Lk. 8, 4-18)

¹ Onoga dana Isus je izišao iz kuće i sedeo kraj mora. ² I okupi se oko njega mnogi narod, tako da je on ušao u čamac i sedeo, a sav narod je stajao na obali. ³ I kaza im mnogo u pričama govoreći:

⁴ Gle, iziđe sejač da seje. I kada je sejao, jedna zrna padoše kraj puta, i ptice dođoše i pozobaše ih. ⁵ Druga padoše na kamenito tle, gde nemahu mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer nemahu dubinu zemlje. ⁶ A kada sinu sunce, sagore ih, i kako nemahu korena, osušiše se. ⁷ Treća padoše u trnje, i naraste trnje i uguši ih. ⁸ Četvrta pak padoše na dobru zemlju i donošahu plod, jedno po stotinu, drugo po šezdeset, a treće po trideset. ⁹ Ko ima uši neka sluša.

¹⁰ I pristupiše učenici i rekoše mu: zašto im govoriš u pričama? ¹¹ A on im odgovori i reče: vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano. ¹² Jer koji ima. daće mu se i obilovaće; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima. ¹³ Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju niti razumeju. ¹⁴ I ispunjava se na njima Isaijino proroštvo koje glasi: »Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti. ¹⁵ Jer je okorelo srce ovoga naroda, i ušima teško čuše, i oči svoje zatvoriše, da kako ne vide očima i ne čuju ušima i srcem ne razumeju i ne obrate se, i izlečim ih«. ¹⁶ A vaše oči su blažene što gledaju, i uši vaše što slušaju. ¹⁷ Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici zaželeli da vide što vi gledate - i ne videše, i da čuju što vi slušate - i ne čuše.

¹⁸ Vi, dakle, čujte priču o sejaču. ¹⁹ Svakome koji sluša reč o carstvu - a ne razume - dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani. ²⁰ A posejani na kamenito tle, to je koji reč sluša i odmah je s radošću prima; ²¹ ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog reči, odmah se sablažnjava. ²² A posejani u trnje, to je koji reč sluša, no briga za ovaj svet i prevara bogatstva guši reč, te neplodan biva. ²³ A posejani na dobru zemlju, to je koji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugi po šezdeset, a treći po trideset.

²⁴ Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. ²⁵ Ali kada su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj sred pšenice i ode. ²⁶ A kada usev izniče i rod donese, tada se pokaza i kukolj. ²⁷ A domaćinove sluge pristupiše i rekoše mu: gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? ²⁸ A on im reče: neprijatelj je to učinio. Sluge mu pak rekoše: hoćeš li dakle da odemo i da ga saberemo? ²⁹ A on im reče: ne, da ne biste skupljajući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu. ³⁰ Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu.

³¹ Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu, koje čovek uze i poseja na svojoj njivi; ³² ono je doduše manje od svih semena, ali kada izraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske dođu i gnezde se na njegovim granama.

³³ Drugu priču im kaza: carstvo nebesko je slično kvascu, koji žena uze i pomeša u tri sata brašna, dok sve ne uskisnu.

³⁴ Sve ovo izgovori Isus u pričama narodu, i bez priča im ništa nije govorio; ³⁵ da se ispuni što je rekao prorok: »Otvoriću u pričama usta svoja, objaviću što je skriveno od postanka sveta«.

³⁶ Tada otpusti narod i ode kući. I priđoše mu njegovi učenici govoreći: razjasni nam priču o kukolju na njivi. ³⁷ A on odgovori i reče: sejač dobrog semena je Sin čovečiji; ³⁸ njiva je svet; dobro seme - to su sinovi carstva; a kukolj su sinovi zla, ³⁹ a neprijatelj koji ga poseja jeste đavo; žetva je kraj sveta, a žeteoci su anđeli. ⁴⁰ Kao što se kukolj skuplja i vatrom spaljuje, tako će biti i na svršetku sveta. ⁴¹ Poslaće Sin čovečiji svoje anđele, i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji čine bezakonje, i baciće ih u peć ognjenu; ⁴² onde će biti plač i škrgut zuba. ⁴³ Tada će pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. Ko ima uši neka sluša.

⁴⁴ Carstvo nebesko je slično blagu skrivenom u polju, koje čovek nađe i sakri, pa od radosti svoje ide i prodaje sve što ima, te kupuje onu njivu.

⁴⁵ Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere. ⁴⁶ A kada nađe jedan skupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga.

⁴⁷ Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more, koja je zahvatila riba od svake vrste. ⁴⁸ Kada se napuni, izvukoše je na obalu i sedoše, pa skupiše dobre u posude, a rđave izbaciše. ⁴⁹ Tako će biti i na svršetku sveta: izići će anđeli i odeliće zle od pravednih, ⁵⁰ i baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba.

⁵¹ Jeste li razumeli sve ovo? Rekoše mu: da. ⁵² A on im reče: zato je svaki književnik, poučen za carstvo nebesko, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.

Neverovanje Nazarećana
(Mk. 6, 1-6; Lk. 4, 15-30)

⁵³ I kada Isus svrši ove priče, ode odande. ⁵⁴ I došavši u svoj zavičaj učaše ih u njihovoj sinagogi, tako da su se divili i govorili: otkuda ovome ova mudrost i moći? ⁵⁵ Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija i njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? ⁵⁶ I nisu li njegove sestre sve kod nas? Otkuda dakle ovome sve to? ⁵⁷ I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: prorok nije bez časti - do li u postojbini svojoj i u kući svojoj. ⁵⁸ I ne učini onde mnogo čuda zbog njihovog neverovanja.