Smrt Jovana Krstitelja
(Mk. 6, 14-30; Lk. 9, 7-9)

¹ U ono vreme Irod četverovlasnik ču glas o Isusu, ² i reče svojim slugama: to je Jovan Krstitelj; on je ustao iz mrtvih, i zato čudotvorne sile deluju u njemu. ³ Irod je, naime, uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu zbog Irodijade, žene svoga brata Filipa; ⁴ jer mu je Jovan govorio: ne smeš je imati. ⁵ I htede ga ubiti, ali se poboja naroda, jer su ga smatrali prorokom. ⁶ A na Irodov rođendan zaigra Irodijadina ćerka pred gostima i ugodi Irodu, ⁷ zbog čega joj uz zakletvu obeća da će joj dati sve što zaište. ⁸ Ona pak podstaknuta od svoje majke reče: daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. ⁹ I ražalosti se kralj, ali zbog zakletve i gostiju naredi da se da, ¹⁰ i poslavši odseče glavu Jovanu u tamnici. ¹¹ I doneše glavu njegovu na tanjiru, te dadoše devojci, a ona je odnese svojoj majci. ¹² I dođoše njegovi učenici, uzeše telo i ukopaše ga, pa dođoše i javiše Isusu.

Isus hrani pet hiljada ljudi
(Mk. 6, 31-56; Lk. 9, 10-17; Jn. 6, 1-21)

¹³ A kada Isus ču, ukloni se odande čamcem u pust kraj sam. Ali narod ču i pođe za njim pešice iz gradova. ¹⁴ I izišavši vide mnogi narod, sažali se na njega i izleči njihove bolesnike. ¹⁵ A kada nasta veče, pristupiše mu učenici govoreći: pust je kraj i vreme je već poodmaklo; otpusti narod neka ide u sela i kupi sebi hrane. ¹⁶ Isus im reče: ne treba da idu; dajte im vi da jedu. ¹⁷ A oni mu rekoše: nemamo ovde ništa sem pet hlebova i dve ribe. ¹⁸ On pak reče: donesite mi ih ovamo. ¹⁹ I zapovedi da narod poleže po travi, uze pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi, izlomi i dade učenicima hlebove, a učenici narodu. ²⁰ I jedoše svi i nasitiše se, i podigoše dvanaest punih kotarica komađa što preteče. ²¹ A onih što su jeli beše oko pet hiljada ljudi osim žena i dece.

Isus hoda po vodi

²² I odmah natera učenike da uđu u čamac i da idu pred njim na drugu stranu, dok on otpusti narod. ²³ I kada otpusti narod, pope se na goru sam da se pomoli. Kada pak nasta veče, beše sam onde. ²⁴ A čamac je bio već mnogo stadija daleko od obale, u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. ²⁵ A u četvrtu noćnu stražu dođe k njima hodajući po moru. ²⁶ Videvši ga učenici gde ide po moru, uplašiše se govoreći da je to utvara, i od straha povikaše. ²⁷ Ali ih Isus odmah oslovi i reče: ne bojte se, ja sam; ne strahujte. ²⁸ A Petar mu odgovori i reče: Gospode, ako si ti, zapovedi da dođem k tebi po vodi. ²⁹ On pak reče: dođi. I izišavši iz čamca Petar pođe po vodi i dođe Isusu. ³⁰ Ali gledajući jaki vetar poboja se, poče da tone i povika govoreći: Gospode, spasi me. ³¹ A Isus pruži odmah ruku, uhvati ga i reče mu: maloverni, zašto si posumnjao? ³² I kada uđoše u čamac, presta vetar. ³³ A koji su bili u čamcu padoše pred njega govoreći: zaista si Božiji sin.

³⁴ I prešavši pristadoše kod Genisareta. ³⁵ A kada su ga ljudi onoga mesta poznali, poslaše po svoj onoj okolini, te mu doneše sve bolesnike, ³⁶ i moljahu ga da samo dotaknu rese njegove haljine; i svi koji dotakoše behu spaseni.