Mesija ulazi u Jerusalim
(Mk. 11, 1-24; Lk. 19, 28-46; Jn. 12, 12-19)

¹ I kada se približaše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, tada posla Isus dvojicu učenika govoreći im: ² idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odvežite i dovedite mi. ³ I ako vam ko kaže što, recite da su Gospodu potrebni; odmah će ih pustiti. ⁴ A ovo se dogodilo da se ispuni što je rekao prorok: ⁵ »Kažite kćeri Sionovoj: evo car tvoj dolazi ti krotak i jašući na magarici i na magaretu, mladunčetu tegleće životinje«. ⁶ Učenici odoše i učiniše kako im je Isus naredio. ⁷ Dovedoše magaricu i magare, staviše na njih haljine, i sede na njih. ⁸ A većina naroda prostre svoje haljine po putu, a drugi rezahu granje sa drveća i prostirahu po putu. ⁹ A narod koji je išao pred njim i za njim vikao je: »Osana sinu Davidovu; neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje; osana na visini«. ¹⁰ I kada uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: ko je ovaj? ¹¹ A narod je govorio: to je prorok Isus iz Nazareta galilejskoga.

¹² I uđe Isus u hram i istera sve koji su prodavali i kupovali u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, ¹³ i reče im: napisano je: »Moj dom zvaće se dom molitve«, a vi od njega činite razbojničku pećinu. ¹⁴ I pristupiše mu slepi i hromi u hramu, i izleči ih. ¹⁵ A prvosveštenici i književnici videvši čuda koja učini i decu kako viču u hramu: osana sinu Davidovu, rasrdiše se, ¹⁶ i rekoše mu: čuješ di šta ovi govore? A Isus im reče: da; zar nikada niste čitali: »Iz usta dece i odojčadi spremio si sebi hvalu«? ¹⁷ I ostavi ih te iziđe iz grada u Vitaniju, i prenoći onde.

¹⁸ A kada se ujutro vraćao u grad, ogladne. ¹⁹ I videvši jednu smokvu kraj puta dođe do nje, i ne nađe na njoj ništa do samo lišća, i reče joj: ne bilo od tebe nikad više ploda doveka. I odmah se osuši smokva. ²⁰ I učenici videše pa se začudiše govoreći: kako se odmah smokva osušila? ²¹ A Isus odgovori i reče im: zaista vam kažem, ako imate veru i ne posumnjate, učinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: digni se i baci se u more, biće; ²² i sve što zatražite u molitvi verujući, primićete.

Hristova vlast
(Mk. 11, 27-33; Lk. 20, 1-8)

²³ I kada dođe u hram, pristupiše mu, dok je učio, prvosveštenici i narodne starešine govoreći: kakvom vlašću to činiš? I ko ti dade tu vlast? ²⁴ A Isus im u odgovoru reče: i ja ću vas nešto upitati, pa ako mi to kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašću činim ovo. ²⁵ Otkuda beše Jovanovo krštenje? sa neba ili od ljudi? A oni razmišljahu u sebi govoreći: ako kažemo - s neba, reći će nam: zašto mu onda ne poverovaste? ²⁶ A ako kažemo - od ljudi, bojimo se naroda; jer Jovana svi smatraju prorokom. ²⁷ I odgovoriše Isusu i rekoše: ne znamo. Reče i on njima: ni ja vama neću kazati kakvom vlašću činim ovo.

Dva sina

²⁸ A šta vi mislite? Jedan čovek je imao dva sina; prišavši prvome reče: sinko, idi danas i radi u vinogradu. ²⁹ On odgovori i reče: idem, gospodaru, i ne ode. ³⁰ Tada priđe drugome i reče isto tako. A on odgovori i reče: neću, ali se kasnije pokaja i ode. ³¹ Koji je od dvojice učinio očevu volju? Rekoše: drugi. Reče im Isus: zaista vam kažem da carinici i bludnice ulaze pre vas u carstvo Božije. ³² Jer vam dođe Jovan putem pravednosti, i ne poverovaste mu; a carinici i bludnice mu poverovaše; vi ste videli, ali se niste pokajali da mu poverujete.

Zli vinogradari
(Mk. 12, 1-2; Lk. 20, 9-19)

³³ Čujte drugu priču. Beše jedan domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga ogradom, i iskopa u njemu muljaru, i sagradi kulu, pa ga dade pod zakup vinogradarima i otputova. ³⁴ A kada se približi vreme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da prime njegove plodove. ³⁵ I uhvatiše vinogradari njegove sluge, te jednoga izbiše, drugoga ubiše, a trećega kamenovaše. ³⁶ Opet posla druge sluge, više njih no prvi put, i učiniše im isto tako. ³⁷ Najzad posla k njima svoga sina govoreći: prezaće od moga sina. ³⁸ Ali vinogradari videvši sina rekoše među sobom: ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa ćemo imati njegovo nasledstvo. ³⁹ I uhvatiše ga, izbaciše ga iz vinograda i ubiše. ⁴⁰ Kada, dakle, dođe gospodar vinograda, šta će učiniti onim vinogradarima? ⁴¹ Rekoše mu: kao zločince će ih zlo pobiti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mu davati plodove u svoje vreme. ⁴² Reče im Isus: zar nikad niste čitali u pismima: »Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen. Od Gospoda bi ovo, i divno je u našim očima«? ⁴³ Zato vam kažem da će se uzeti od vas carstvo Božije i dati narodu koji donosi plodove njegove. ⁴⁴ I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga. ⁴⁵ I čuvši prvosveštenici i fariseji njegove priče uvideše da o njima govori; ⁴⁶ i tražeći da ga uhvate pobojaše se naroda, jer ga smatrahu prorokom.