Preobraženje
(Mt. 17, 1-13; Lk. 9, 28-36)

² I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, te ih same izvede na jednu visoku goru nasamo. I preobrazi se pred njima, 3 pa njegove haljine postaše sjajne i vrlo bele, kako ih suknar na zemlji ne može ubeliti. ⁴ I pojavi im se Ilija sa Mojsijem, te razgovarahu sa Isusom. ⁵ A Petar prozbori i reče Isusu: ravi, dobro je da smo ovde, da načinimo tri senice, jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji. ⁶ Nije, naime, znao šta da kaže; jer behu vrlo uplašeni. ⁷ I dođe oblak te ih zakloni, a iz oblaka se ču glas: ovo je Sin moj ljubljeni, njega slušajte. ⁸ I odjednom obazrevši se nikoga više ne videše nego Isusa sama uz sebe.

⁹ A kada su silazili sa gore, zapovedi im da nikome ne propovedaju šta su videli, dok Sin čovečiji ne ustane iz mrtvih. ¹⁰ I držahu čvrsto tu reč, raspravljajući među sobom šta to znači: ustati iz mrtvih. ¹¹ I pitahu ga govoreći: zašto književnici kažu da Ilija treba prvo da dođe? ¹² No on im reče: Ilija će prvo doći i sve uspostaviti. A kako je pisano za Sina čovečijeg, da treba mnogo da postrada i da bude prezren? ¹³ Ali vam kažem da je Ilija došao, i postupiše s njim kako htedoše - kao što je napisano za njega.

Isceljenje padavičara
(Mt. 17, 14-21; Lk. 9, 37-43)

¹⁴ I došavši učenicima videše mnogi narod oko njih i književnike kako se prepiru s njima. ¹⁵ I čim ga videše, sav se narod prepade, te pritrčaše i pozdravljahu ga. ¹⁶ I upita ih: što se prepirete s njima? ¹⁷ A jedan iz naroda mu odgovori: učitelju, dovedoh ti svoga sina u kome je nemi duh; ¹⁸ i kad ga spopadne, rastrže ga, te baca penu, škrguće zubima i suši se. I rekoh tvojim učenicima da ga isteraju, i ne mogoše. ¹⁹ A on im odgovori i reče: o neverni rode, dokle ću biti s vama? Dokle ću vas podnositi? Dovedite ga k meni. ²⁰ I dovedoše mu ga. A kad ga duh vide, odmah rastrza dečaka, te pade na zemlju i valjaše se bacajući penu. ²¹ Tada zapita njegovog oca: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: od detinjstva, ²² i često ga baci u vatru i u vodu - da ga upropasti. Nego ako što možeš, smiluj se na nas i pomozi nam. ²³ Isus mu pak reče: »Ako možeš« - sve je mogućno onome koji veruje. ²⁴ Odmah povika dečakov otac i reče: verujem, pomozi mome neverju. ²⁵ A Isus videvši da se narod stiče, zapreti nečistom duhu govoreći mu: nemi i gluvi duše, ja ti naređujem, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega. ²⁶ I povika, rastrza ga silno i iziđe. I bi kao mrtav, tako da su mnogi govorili da je umro. ²⁷ A Isus ga uhvati za ruku, podiže ga, te usta. ²⁸ A kada dođe kući, pitahu ga njegovi učenici nasamo; zašto mi ne mogosmo da ga isteramo? ²⁹ On im pak reče: ovaj rod može se isterati samo molitvom [i postom].

Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenje
(Mt. 17, 22-24; Lk. 9, 43-45)

³⁰ I otišavši odande prolažahu kroz Galileju, i nije hteo da ko dozna; ³¹ poučavaše, naime, svoje učenike i govoraše im: Sina čovečijeg predaju u ruke ljudske, i ubiće ga, a kad ga ubiju, posle tri dana će vaskrsnuti. ³² No oni ne razumevahu taj govor, te se bojahu da ga upitaju.

Pouka apostola
(Mt. 18, 1-9; Lk. 9, 46-50)

³³ I dođoše u Kafarnaum, i kad bi u kući, zapita ih: o čemu ste putem raspravljali? ³⁴ A oni ćutahu; jer su se na putu među sobom prepirali ko je najveći. ³⁵ On pak sede, pozva Dvanaestoricu i reče im: ako ko hoće da bude prvi, neka bude poslednji od svih i svima sluga. ³⁶ I uzevši jedno dete postavi ga među njih, zagrli ga i reče im: ³⁷ ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima; a ko mene prima, ne prima mene, nego onoga koji me je poslao.

³⁸ Reče mu Jovan: učitelju, videsmo jednoga kako u tvoje ime isteruje demone, a ne ide s nama, i branili smo mu, jer nije išao s nama. ³⁹ A Isus reče: ne branite mu; jer nema toga koji će činiti čudo u moje ime i moći odmah zlo da govori o meni; ⁴⁰ ko, naime, nije protiv nas, za nas je. ⁴¹ I ko vas napoji čašom vode zato što ste Hristovi, zaista, kažem vam, neće izgubiti svoje plate. ⁴² I ko sablazni jednoga od ovih malih koji veruju, bolje bi mu bilo da se obesi magareći žrvanj o vrat njegov i da bude bačen u more. ⁴³ I ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš sakat u život, nego sa dve ruke da odeš u pakao, u oganj neugasivi. [⁴⁴ gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.] ⁴⁵ I ako te noga tvoja sablažnjava. odseci je; bolje ti je da uđeš u život hrom, nego da te sa dve noge bace u pakao. [⁴⁶ gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.] ⁴⁷ I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je da uđeš u carstvo Božije s jednim okom, nego da te sa dva oka bace u pakao, ⁴⁸ gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi. ⁴⁹ Jer će svaki ognjem biti posoljen. ⁵⁰ Dobra je so; ali ako so postane neslana, čime ćete je popraviti? Imajte soli u sebi i imajte mira među sobom.