Mesija ulazi u Jerusalim
(Mt. 21, 1-22; Lk. 19, 28-46)

¹ I kad se približiše Jerusalimu, kod Vitfage i Vitanije prema Maslinskoj gori, posla dvojicu svojih učenika, ² i reče im: idite u selo što je prema vama, i čim uđete u njega naći ćete privezano magare na koje još niko od ljudi nije seo; odrešite ga i dovedite. ³ I ako vam ko kaže: šta to radite? recite: Gospodu je potrebno, i odmah će ga opet poslati ovamo. ⁴ I odoše i nađoše privezano magare kod vrata, napolju na ulici, i odvezaše ga. ⁵ A neki od onih što su onde stajali rekoše im: šta radite, što odvezujete magare? ⁶ A oni im rekoše kao što Isus kaza; i pustiše ih. ⁷ Tada dovedoše Isusu magare, staviše svoje haljine na njega te sede na njega. ⁸ I mnogi prostreše svoje haljine po putu, a drugi zeleno granje koje nasekoše u poljima. ⁹ I koji su išli pred njim i za njim vikahu: »Osana; blagosloven je koji ide u ime Gospodnje; ¹⁰ blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje dolazi; osana na visinama«. ¹¹ I uđe u Jerusalim, u hram; i razgledavši sve, pošto je već bilo kasno, iziđe s Dvanaestoricom u Vitaniju.

¹² A sutradan, kada iziđoše iz Vitanije, ogladne. ¹³ I videvši iz daleka smokvu koja je imala lišće, dođe - ne bi li što našao na njoj; a kad dođe do nje, ne nađe ništa osim lišća, jer ne beše vreme smokava. ¹⁴ Tada prozbori i reče joj: ne jeo niko više roda od tebe do veka. A njegovi učenici slušahu.

¹⁵ I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, ¹⁶ i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. ¹⁷ I učaše i govoraše im: nije li napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu. ¹⁸ A prvosveštenici i književnici čuše i tražahu kako da ga pogube; jer ga se bojahu, sav narod se, naime, oduševljavao njegovom naukom. ¹⁹ A uveče izlažaše iz grada.

²⁰ A ujutro prolazeći videše onu smokvu kako se osušila iz korena. ²¹ A Petar se seti i reče mu: ravi, vidi, osuši se smokva koju si prokleo. ²² Isus odgovori i reče im: imajte veru u Boga. ²³ Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu. ²⁴ Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam. ²⁵ I kad stojite moleći se, praštajte ako šta imate protiv koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama vaše greške. [²⁶ Ako vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti grešaka vaših.]

Isusova vlast
(Mt. 21, 23-27; Lk. 20, 1-8)

²⁷ I dođoše opet u Jerusalim. I kad je hodao po hramu priđoše mu prvosveštenici i književnici i starešine, ²⁸ i rekoše mu: kakvom vlašću to činiš? Ili ko ti dade tu vlast da to činiš? ²⁹ A Isus im reče: zapitaću vas jednu reč, i odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlašću činim ovo. ³⁰ Beše li Jovanovo krštenje s neba ili od ljudi? Odgovorite mi. ³¹ A oni razmišljahu među sobom: ako kažemo: s neba, reći će: zašto mu onda ne poverovaste? ³² Nego da kažemo: od ljudi? Bojahu se naroda; jer su svi smatrali da je Jovan bio stvarno prorok. ³³ Odgovoriše Isusu i rekoše: ne znamo. A Isus im reče: ni ja vam neću reći kakvom vlašću činim ovo.