Zli vinogradari
(Mt. 21, 33-46; Lk. 20, 9-19)

¹ I poče im govoriti u pričama. Posadi čovek vinograd, ogradi ga plotom, iskopa muljaru, sagradi kulu, te ga dade pod zakup vinogradarima i otputova. ² A u svoje vreme posla slugu vinogradarima, da primi od vinogradara deo vinogradskih plodova. ³ No oni ga uhvatiše, izbiše i otpustiše praznih ruku. ⁴ I opet posla k njima drugoga slugu. I njega izudaraše po glavi i naružiše. ⁵ Posla i trećega, i njega ubiše, i mnoge druge - jedne izbiše, a druge pobiše. ⁶ Još jednog imađaše, voljenoga sina; njega najzad posla k njima govoreći: prezaće od moga sina. ⁷ Ali oni vinogradari rekoše među sobom: ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti naše. ⁸ I uhvativši ga ubiše i izbaciše iz vinograda. ⁹ Šta će dakle učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiće te vinogradare, a vinograd će dati drugima. ¹⁰ Zar ne čitaste ove reči u Pismu: »Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen; ¹¹ ovo bi od Gospoda, i divno je u očima našim«? ¹² I tražahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda; razumeli su, naime, da je ovu priču na njih uperio. I ostaviše ga te odoše.

Plaćanje poreza
(Mt. 22, 15-22; Lk. 20, 20-26)

¹³ I poslaše k njemu neke od fariseja i irodovaca, da ga uhvate u reči. ¹⁴ Oni dođoše i rekoše mu: učitelju, znamo da si istinit i da se ne obazireš ni na koga; jer ne gledaš ko je ko, nego učiš putu Božijem u istini. Da li je dozvoljeno dati caru porez - ili nije? Da li da ga damo - ili da ne damo? ¹⁵ No on sazna njihovo pretvaranje i reče im: što me kušate? Donesite mi dinar da ga vidim. ¹⁶ A oni donesoše. I reče im: čiji je ovo lik i natpis? Oni pak rekoše: carev. ¹⁷ Isus im reče: dajte caru carevo, a Bogu Božije. I divljahu mu se.

O vaskrsenju mrtvih
(Mt. 22, 23-33; Lk. 20, 27-40)

¹⁸ I dođoše k njemu sadukeji, koji govore da nema uskrsa, te ga pitahu govoreći: ¹⁹ učitelju, Mojsije nam napisa: »Ako kome umre brat i ostavi ženu, a ne ostavi deteta, da brat njegov uzme ženu i podigne potomstvo svome bratu«. ²⁰ Beše sedmoro braće; prvi uze ženu, ali umre i ne ostavi potomstva. ²¹ I drugi je uze, umre i ne ostavi potomstva, i treći isto tako, ²² i sedmorica ne ostaviše potomstva. Posle svih umre i žena. ²³ O uskrsu, kad vaskrsnu, kojega od njih će biti žena? jer su je sedmorica imali kao ženu. ²⁴ Reče im Isus: ne varate li se zato što ne znate Pisma ni sile Božije? ²⁵ Jer kad vaskrsnu iz mrtvih, niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebesima. ²⁶ A za mrtve - da će vaskrsnuti, zar ne čitaste u Mojsijevoj knjizi gde govori o kupini, kako mu reče Bog: »Ja sam Bog Avraamov i Bog Isaakov i Bog Jakovljev«? ²⁷ On nije Bog mrtvih nego živih. Grdno se varate.

Najveća zapovest
(Mt. 22, 34-40; Lk. 10, 25-28)

²⁸ I pristupi jedan od književnika koji ih je čuo kako se prepiru, znajući da im je dobro odgovorio, zapita ga: koja je prva od svih zapovesti? ²⁹ Isus odgovori da je prva: »Slušaj, Izrailju, Gospod Bog naš - jedini je Gospod, 30 i ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom i svom snagom svojom«. ³¹ Ovo je druga: »Ljubi svoga bližnjeg kao samoga sebe«. Druge zapovesti, veće od ovih, nema. ³² I reče mu književnik: dobro, učitelju, po istini reče da »je jedan Bog i da nema drugoga sem njega«; ³³ i »njega ljubiti svim srcem, i svim razumom, i svom snagom, i ljubiti bližnjega kao samoga sebe«, više je od svih žrtava koje se spaljuju i kolju. ³⁴ A Isus videvši da je razumno odgovorio, reče mu: nisi daleko od carstva Božijeg. I niko se više ne usudi da ga zapita.

Mesija - Davidov sin i Gospod
(Mt. 22, 41-46; Lk. 20, 41-44)

³⁵ I prozbori Isus i govoraše učeći u hramu: kako govore književnici da je Hristos sin Davidov? ³⁶ Sam David reče Duhom Svetim: »Reče Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu«. ³⁷ Sam David naziva ga Gospodom, i otkuda mu je onda sin? I mnogi narod slušaše ga rado.

³⁸ I u svojoj nauci govoraše: čuvajte se od književnika koji rado idu u dugim haljinama i vole pozdrave na trgovima i ³⁹ prva mesta u sinagogama i pročelja na gozbama. ⁴⁰ Koji jedu udovičke kuće i tobož se dugo mole, ovi će biti strože osuđeni.

⁴¹ I sede prema kovčegu za priloge, te gledaše kako narod meće novac u kovčeg; a mnogi bogati metahu mnogo. ⁴² I dođe jedna siromašna udovica pa ubaci dve lepte, to jest kodrant. ⁴³ Tada dozva svoje učenike i reče im: zaista, kažem vam, da ova siromašna udovica stavi više od svih koji metahu u kovčeg; ⁴⁴ jer svi metnuše od svog izobilja, a ona od svoje nemaštine stavi sve što je imala, sav svoj imetak.