Isus pred Pilatom
(Mt. 27, 1-31; Lk. 23, 1-25; Jn. 18, 28-19, 16)

¹ I odmah ujutro odlučiše prvosveštenici sa starešinama i književnicima i sav sinedrion, svezaše Isusa, odvedoše i predaše Pilatu. ² I upita ga Pilat: jesi li ti car judejski? A on mu odgovori i reče: ti kažeš. ³ I optuživahu ga prvosveštenici mnogo. ⁴ A Pilat ga opet upita: zar ništa ne odgovaraš? Vidi koliko te optužuju. ⁵ No Isus ne odgovori ništa više, tako da se Pilat čudio. ⁶ A o prazniku oslobađao im je jednoga sužnja koga su iskali. ⁷ Beše pak u okovima čovek zvani Varava s buntovnicima koji su u buni učinili ubijstvo. ⁸ I pope se narod, te poče tražiti ono što im je obično činio. ⁹ A Pilat im odgovori: hoćete li da vam oslobodim cara judejskog? ¹⁰ jer je znao da su ga prvosveštenici predali iz zavisti. ¹¹ Ali prvosveštenici podstakoše narod da im radije oslobodi Varavu. ¹² A Pilat opet odgovori i reče im: šta onda da učinim sa onim koga zovete carem judejskim? ¹³ No oni ponovo povikaše: raspni ga. ¹⁴ Pilat im pak reče: kakvo zlo učini? No oni povikaše još jače: raspni ga. ¹⁵ Tada im Pilat oslobodi Varavu - želeći da zadovolji svetinu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu.

¹⁶ A vojnici ga odvedoše unutra u dvor, to jest pretorium, i sazvaše svu četu. ¹⁷ I obukoše mu purpurnu haljinu, opletoše venac od trnja i staviše na njega. ¹⁸ I počeše da ga pozdravljaju; zdravo, care judejski. ¹⁹ I udarahu ga trskom po glavi, pljuvahu na njega, i padajući na kolena klanjahu mu se. ²⁰ A kad mu se narugaše, svukoše sa njega purpurnu haljinu i obukoše mu njegove haljine, te ga izvedoše da ga raspnu.

Raspeće
(Mt. 27, 32-56; Lk. 23, 26-49; Jn. 19, 17-37)

²¹ I primoraše jednog prolaznika, Simona Kirinejca, koji je dolazio iz polja, oca Aleksandrova i Rufova, da ponese njegov krst. ²² I dovedoše ga na mesto Golgotu, što prevedeno znači mesto Lubanja. ²³ I davahu mu vino sa smirnom, no on ne primi. ²⁴ Zatim ga raspeše i podeliše njegove haljine, bacajući kocku za njih - šta će ko uzeti. ²⁵ A beše treći čas kada ga raspeše. ²⁶ I beše napisan natpis koji je označavao njegovu krivicu: car judejski. ²⁷ I raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s njegove desne strane, a drugoga s leve. [²⁸ I ispuni se Pismo koje kaže: »I ubrojiše ga među zločince.«]

²⁹ A prolaznici su ga vređali mašući svojim glavama i govoreći: ua, ti što rušiš hram i sagrađuješ za tri dana, 30 spasi samoga sebe i siđi s krsta. ³¹ Tako se rugahu i prvosveštenici zajedno sa književnicima i govorahu jedan drugome: druge je spasao, samoga sebe ne može da spase. ³² Hristos car Izrailjev - neka siđe sad s krsta, da vidimo i poverujemo. Vređahu ga oni što su bili s njim raspeti. ³³ I kada nasta šesti čas, bi tama po celoj zemlji do časa devetoga. ³⁴ A u deveti čas povika Isus veoma glasno: »Eloi, Eloi, lama savahtani«? to jest prevedeno: Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi? ³⁵ Čuvši to neki od onih što tamo stajahu rekoše: gle, zove Iliju. ³⁶ A jedan otrča i natopi sunđer octom, pa natače na trsku te ga pojaše govoreći: pustite, da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine. ³⁷ A Isus povika veoma glasno i izdahnu. ³⁸ I zavesa u hramu rascepi se na dvoje odozgo do dole. ³⁹ A kad vide kapetan, koji je stajao prema njemu, da tako izdahnu, reče: ovaj čovek zaista beše Božiji sin. ⁴⁰ A posmatrahu iz daleka i žene, među kojima beše Marija Magdalina, Marija majka Jakova Mlađeg i Josije, i Saloma, 41 koje iđahu za njim kada beše u Galileji i služahu mu, i mnoge druge koje su s njim došle u Jerusalim.

Isusova sahrana
(Mt. 27, 57-61; Lk. 23, 50-56; Jn. 19, 38-42)

⁴² I kada već bi veče, pošto beše petak, to jest dan pre subote, ⁴³ dođe Josif iz Arimateje, ugledni savetnik koji i sam čekaše carstvo Božije, usudi se te uđe Pilatu i zatraži Isusovo telo. ⁴⁴ A Pilat se začudi da je već umro, i pozvavši kapetana zapita ga da li je odavno umro; ⁴⁵ a kad dozna od kapetana, pokloni mrtvo telo Josifu. ⁴⁶ On kupi platno, skinu ga, uvi u platno i položi ga u grob koji je bio usečen u steni, te navali kamen na vrata od groba. ⁴⁷ A Marija Magdalina i Marija Josijina posmatrahu gde je položen.