Isceljenje bolesnika od vodene bolesti

¹ Kad je jednom u subotu došao u kuću nekog farisejskog starešine da jede, oni su motrili na njega. ² I gle, pred njim je bio neki čovek koji je patio od vodene bolesti. ³ I Isus progovori i reče zakonicima i farisejima: sme li se subotom lečiti ili ne? ⁴ A oni su ćutali. I dohvati ga, izleči ga i otpusti. ⁵ A njima reče: koji od vas neće svoga sina ili vola - kad mu padne u bunar - odmah izvaditi u subotnji dan? ⁶ I nisu mogli da mu odgovore na to.

Prvo i poslednje mesto

⁷ A gostima kaza priču, kad opazi kako su izabrali pročelja, i reče im: ⁸ kad te neko pozove na svadbu, nemoj da se posadiš u pročelje, da slučajno ne pozove nekog ko je ugledniji od tebe, ⁹ pa da ti ne kaže - kad dođe - onaj koji je pozvao tebe i njega: daj mesto ovome. I onda ćeš postiđen zauzeti poslednje mesto. ¹⁰ Nego kad te pozovu, idi i posadi se na poslednje mesto, da ti kaže - kad dođe onaj koji te je pozvao: prijatelju, pomakni se više. Tada će ti biti čast pred svima koji su s tobom za trpezom. ¹¹ Jer će biti ponižen svaki koji uzdiže samoga sebe, a ko samoga sebe unižava - biće uzvišen. ¹² A i onome što ga je pozvao reče: kad priređuješ ručak ili večeru, nemoj da zoveš svoje prijatelje, niti svoju braću, niti svoje srodnike, niti bogate susede, da ne bi i oni tebe pozvali i uzvratili ti. ¹³ Nego kad priređuješ gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe; ¹⁴ i bićeš blažen što ne mogu da ti uzvrate; uzvratiće ti se o uskrsu pravednih.

Velika gozba
(Mt. 22, 1-10)

¹⁵ Kada je to čuo jedan od gostiju, reče mu: blažen je onaj koji će jesti hleb u carstvu Božijem. ¹⁶ Na to on reče: jedan čovek je priredio veliku večeru i pozvao mnoge, ¹⁷ a kad je bilo vreme za večeru, posla svoga slugu da kaže zvanicama: dođite, jer je već sve gotovo. ¹⁸ Tada počeše svi odreda da se izgovaraju. Prvi mu reče: kupio sam njivu i moram izići da je vidim. Molim te smatraj da sam se izvinio. ¹⁹ I drugi reče: kupio sam pet jarmova volova, pa idem da ih ogledam. Molim te, smatraj da sam se izvinio. ²⁰ I treći reče: oženio sam se i zato ne mogu da dođem. ²¹ A sluga dođe i javi to svome gospodaru. Tada se domaćin rasrdi i reče svome sluzi: iziđi brzo na gradske ulice i sokake, pa dovedi ovamo siromahe, kljaste, slepe i hrome. ²² I reče mu sluga: gospodaru, učinjeno je što si naredio, a mesta još ima. ²³ Tada gospodar reče sluzi: iziđi na drumove i do zabrana, pa ih privoli da dođu - da mi se napuni kuća. ²⁴ Kažem vam da neće okusiti moje večere nijedan od onih ljudi koji su bili pozvani.

Potpuna predanost Isusu Hristu

²⁵ A kad je mnogi narod išao s njim, obrati im se i reče: ²⁶ ako ko dođe k meni, a nije mu mrzak njegov otac, i majka, i žena, i deca, i braća, i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik. ²⁷ Ko ne nosi svoj krst i ne ide za mnom, ne može da bude moj učenik. ²⁸ Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, neće prvo sesti i proračunati trošak - da li ima da dovrši? ²⁹ Da ne bi, kad postavi temelj a ne može da dovrši, svi koji gledaju počeli da mu se rugaju ³⁰ govoreći: ovaj čovek je počeo da zida, ali nije mogao da dovrši. ³¹ Ili koji kralj, kad krene da zarati na drugog kralja, neće li prvo sesti i posavetovati se - da li može sa deset hiljada da iziđe u susret onome što ide na njega sa dvadeset hiljada? ³² Ako ne može, poslaće poslanike dok je onaj još daleko, i moliće primirje. ³³ Tako, dakle, svaki od vas - koji se ne odrekne sveg svog imanja - ne može da bude moj učenik.

³⁴ So je dobra; ali ako i so obljutavi, čime će se popraviti? ³⁵ Niti je za zemlju niti za đubre; bacaju je napolje. Ko ima uši da sluša - neka sluša.