Opomene i saveti
(Mt. 18, 6-22; 17, 20)

¹ I reče svojim učenicima: nije mogućno da sablazni ne dođu, ali teško onome čijim posredstvom dolaze. ² Bolje bi mu bilo da se žrvanj obesi o njegov vrat i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih. ³ Pazite na sebe. Ako zgreši tvoj brat, pokaraj ga i oprosti mu ako se pokaje. ⁴ I ako ti sedam puta zgreši na dan pa se sedam puta vrati k tebi i kaže: kajem se, oprosti mu. ⁵ I apostoli rekoše Gospodu: dometni nam vere. ⁶ Gospod pak reče: kad biste imali vere koliko gorušičino zrno, rekli biste ovom dudu: iščupaj se s korenom i posadi se u more, i poslušao bi vas.

⁷ Koji će od vas, kad ima slugu koji ore ili čuva stado, pa se on vrati kući s polja, reći: dođi odmah i lezi za trpezu. ⁸ Zar mu neće reći: spremi mi šta ću večerati, zapregni se i služi mi dok jedem i pijem, pa posle toga jedi i pij? ⁹ Da li je zahvalan sluzi što je učinio ono što je bilo zapoveđeno? ¹⁰ Tako i vi govorite kad svršite sve što vam je naređeno: mi smo nekorisne sluge, učinili smo što smo bili dužni da učinimo.

Zahvalnost i nezahvalnost

¹¹ I kada je išao u Jerusalim, prolazio je između Samarije i Galileje. ¹² I kad je ulazio u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka, ¹³ te podigoše glas govoreći: Isuse učitelju, smiluj se na nas. ¹⁴ I kad ih vide reče im: idite i pokažite se sveštenicima. I behu očišćeni dok su još išli. ¹⁵ A jedan od njih videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz glasa, ¹⁶ te pade ničice kod njegovih nogu odavajući mu zahvalnost; a taj je bio Samarjanin. ¹⁷ Tada Isus odgovori i reče: zar nisu desetorica očišćeni? Pa gde su devetorica? ¹⁸ Zar se ne nađoše da se vrate i zahvale Bogu, nego samo ovaj tuđin? ¹⁹ I reče mu: ustani i idi; spasla te je tvoja vera.

Dolazak carstva Božijeg

²⁰ A kada su ga fariseji upitali kada će doći carstvo Božije, on im je odgovorio i rekao: carstvo Božije neće doći tako da bi se spoljni znaci mogli opažati, ²¹ niti će se kazati: evo ga ovde, ili onde; jer, gle, carstvo Božije je među vama. ²² A učenicima reče: doći će dani kada ćete zaželeti da vidite samo jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti. ²³ I reći će vam: eno ga onde, evo ga ovde; ne idite onamo i ne trčite za njima. ²⁴ Jer kao što munja - kad seva - svetli od jednog kraja pod nebom do drugoga, tako će biti Sin čovečiji u svoj dan. ²⁵ Ali on treba prvo mnogo da prepati i da bude odbačen od ovoga naraštaja. ²⁶ I kako je bilo u Nojeve dane, tako će biti i u dane Sina čovečijeg: ²⁷ jeli su, pili su, ženili se i udavali sve do dana kada je Noje ušao u kovčeg, i dođe potop i uništi ih sve. ²⁸ Isto tako, kao što je bilo u Lotove dane: jeli su, pili su, kupovali su, prodavali su, sadili su, zidali su; ²⁹ a onoga dana kada je Lot izišao iz Sodoma izli se oganj i sumpor sa neba i uništi ih sve. ³⁰ Isto tako biće u onaj dan kad se pojavi Sin čovečiji. ³¹ Toga dana ko bude na krovu, a njegovo pokućanstvo u kući, neka ne silazi da ga uzme. Isto tako ko bude u polju neka se ne vraća natrag. ³² Setite se Lotove žene. ³³ Ko zaželi da održi svoj život - izgubiće ga, a ko ga izgubi - održaće ga živim. ³⁴ Kažem vam: te noći biće dva na jednoj postelji, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen. ³⁵ Dve žene će zajedno mleti, jedna će biti prihvaćena a druga će biti ostavljena. ³⁶ [Dva će biti u polju, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen]. ³⁷ Tada progovoriše i rekoše mu: gde, Gospode? A on im reče: gde je lešina onde će se i orlovi okupiti.