Istrajnost uspeva

¹ A kaza im priču da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju. ² Reče: u jednom gradu bio je neki sudija koji se nije bojao Boga i nije mario za ljude. ³ A u tom gradu bila je jedna udovica koja je dolazila k njemu i govorila: odbrani me od moga protivnika pred sudom. ⁴ Ali on neko vreme nije hteo; a posle reče u sebi: ako se i ne bojim Boga niti marim za ljude, ⁵ odbraniću ovu udovicu, jer mi dosađuje, da ne bi najzad došla i izbila me. ⁶ Dalje reče Gospod: čujte šta govori nepravedni sudija. ⁷ A Bog, zar da ne odbrani svoje izabrane koji mu vapiju danju i noću, i zar da okleva s njima? ⁸ Kažem vam: odbraniće ih brzo. Nego kad Sin čovečiji dođe, hoće di naći veru na zemlji?

Farisej i carinik

⁹ A ovu priču kaza nekima koji su bili uvereni u sebe - da su pravedni - i ostale ljude nipodaštavali. ¹⁰ Dva čoveka odoše u hram da se pomole, jedan farisej a drugi carinik. ¹¹ Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubočinci, ili kao i ovaj carinik; ¹² postim dva puta u nedelji, dajem desetak od svega što stičem. ¹³ A carinik je stajao izdaleka i nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsa govoreći: Bože, budi milostiv meni grešnome. ¹⁴ Kažem vam: ovaj se vratio kući opravdan, a ne onaj; jer će biti ponižen svako ko uzdiže samoga sebe, a uzvišen će biti ko samoga sebe unizuje.

Isus blagosilja decu
Bogataš i carstvo Božije
(Mt. 19, 13-30; Mk. 10, 13-31)

¹⁵ Donosili su mu i malu decu da ih dotakne. A kad su učenici to videli, zabranjivali su im. ¹⁶ Ali Isus dozva decu k sebi i reče: Pustite decu da dolaze k meni i ne sprečavajte ih; jer carstvo Božije pripada takvima. ¹⁷ Zaista vam kažem: ko ne primi carstvo Božije kao dete, neđe ući u njega.

¹⁸ I zapita ga jedan starešina: dobri učitelju, šta da učinim pa da nasledim večni život? ¹⁹ A Isus mu reče: što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga. ²⁰ Znaš zapovesti: »Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, poštuj svoga oca i majku«. ²¹ On pak reče: držao sam sve to od svoje mladosti. ²² A kad je Isus to čuo, reče mu: nedostaje ti još jedno: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima, pa ćeš imati blago na nebesima, i hajde, pođi za mnom. ²³ A on čuvši to postade vrlo žalostan, jer je bio vrlo bogat. ²⁴ A kad ga Isus vide takvog, reče: kako imućni ljudi teško ulaze u carstvo Božije. ²⁵ Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije. ²⁶ A oni koji su čuli rekoše: pa ko može da se spase? ²⁷ On pak reče: što je kod ljudi nemoguće - mogućno je kod Boga.

²⁸ Na to Petar reče: vidi, mi smo ostavili sve svoje i pošli smo za tobom. ²⁹ A on im reče: zaista vam kažem da nema nijednoga koji je radi carstva Božijeg ostavio kuću ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili decu, ³⁰ a da ne primi mnogo više u ovo vreme i večni život u svetu koji će doći.

Isus treći put predskazuje svoju smrt i vaskrsenje
Isceljenje jerihonskog slepca
(Mt. 20, 17-34; Mk. 10, 32-52)

³¹ Tada uze Dvanaestoricu i reče im: evo, idemo gore u Jerusalim i svršiće se sve što su proroci napisali za Sina čovečijeg. ³² Jer će ga predati mnogobošcima i narugaće mu se, i biće zlostavljan i ispljuvan, ³³ pa kad ga išibaju ubiće ga i treći dan će vaskrsnuti. ³⁴ Ali oni nisu razumeli ništa od ovoga; ova reč je bila skrivena od njih i nisu razumeli što je rečeno.

³⁵ A kad se približio Jerihonu, neki slepac je sedeo kraj puta i prosio. ³⁶ A kad je čuo kako narod prolazi, zapita šta je to. ³⁷ I obavestiše ga da prolazi Isus Nazarećanin. ³⁸ I povika govoreći: Isuse, sine Davidov, smiluj se na mene. ³⁹ A oni što su išli napred prekorevahu ga da ućuti. Ali je on još više vikao: sine Davidov, smiluj se na mene. ⁴⁰ I Isus stade i zapovedi da ga dovedu k njemu. A kad se on približi, zapita ga: ⁴¹ šta hoćeš da ti učinim? On pak reče: Gospode, da progledam. ⁴² Tada mu Isus reče: progledaj; spasla te je tvoja vera. ⁴³ I odmah progleda i iđaše za njim slaveći Boga. Hvalio je Boga i sav narod koji je to video.