Zakej

¹ I kad je ušao u Jerihon, prolazio je kroz grad. ² I gle, tu beše čovek zvani Zakej, koji je bio vrhovni carinik i to bogat. ³ I trudio se da vidi Isusa - ko je, ali nije mogao od naroda, jer je bio malog rasta. ⁴ Tako potrča napred i pope se na divlju smokvu da ga vidi, jer je trebalo da on prođe tim putem. ⁵ I kad je Isus došao na to mesto, pogleda gore i reče mu: Zakeju siđi brzo, jer danas treba da ostanem u tvojoj kući. ⁶ I siđe brzo pa ga primi radujući se. ⁷ A svi koji su videli, počeše gunđati što je grešnom čoveku došao u kuću da se odmori. ⁸ Zakej pak stade i reče Gospodu: vidi, Gospode, dajem polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam od koga što iznudio, vraćam četverostruko. ⁹ A Isus mu reče; danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i on Avraamov sin; ¹⁰ jer je Sin čovečiji došao da potraži i spase ono što je propalo.

Priča o deset mina
(Mt. 25, 14-30)

¹¹ I kad su oni ovo slušali, nastavi im priču, zato što je bio blizu Jerusalima, a oni su smatrali da će se carstvo Božije pojaviti odmah. ¹² Reče tako: jedan čovek ugledna roda ode u daleku zemlju da primi za sebe kraljevstvo i da se vrati. ¹³ Pošto je pozvao svojih deset slugu, dade im deset mina i reče im: poslujte dok se ne vratim. ¹⁴ Ali njegovi građani su ga mrzeli i poslaše za njim poslanike da kažu: nećemo da ovaj zavlada nad nama. ¹⁵ A kad se on vratio - primivši kraljevstvo - reče da mu dozovu one sluge kojima je dao novac, da vidi šta je koji privredio. ¹⁶ Tako prvi dođe i reče: gospodaru, tvoja mina je donela deset mina. ¹⁷ I reče mu: dobro, dobri slugo, što si bio veran u nečem sasvim malom, evo ti vlast nad deset gradova. ¹⁸ Dođe i drugi govoreći: tvoja mina, gospodaru, donela je pet mina. ¹⁹ Reče i ovome: i ti budi nad pet gradova. ²⁰ I treći dođe govoreći: gospodaru, evo tvoja mina koju sam čuvao u ubrusu; ²¹ bojao sam se tebe zato što si strog čovek, uzimaš što nisi ostavio i žanješ što nisi posejao. ²² Njemu reče: zli slugo, sudiću ti po tvojim rečima. Znao si da sam strog čovek, da uzimam što nisam ostavio i da žanjem što nisam posejao; ²³ što onda nisi dao moj novac u banku? I ja bih ga po dolasku primio s kamatom. ²⁴ A onima što su bili prisutni reče: uzmite od njega tu minu i dajte onome što ima deset. ²⁵ Tada mu rekoše: gospodaru, on ima deset mina. ²⁶ Kažem vam da će se dati svakom ko ima, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima. ²⁷ Nego te moje neprijatelje, koji nisu hteli da budem kralj nad njima, dovedite ovamo i posecite ih predamnom.

Mesija ulazi u Jerusalim
Izgnanje trgovaca iz hrama
(Mt. 21, 1-16; Mk. 11, 1-16; Jn. 12, 12-16)

²⁸ A pošto je ovo rekao, pođe na put dalje idući gore u Jerusalim. ²⁹ I kad se približio Vitfagi i Vitaniji kod gore koja se zove Maslinska, posla dvojicu od učenika govoreći: ³⁰ idite u selo koje je prema vama, i kad uđete u njega naći ćete privezano magare na koje niko od ljudi nikad nije seo, pa ga odvežite i dovedite. ³¹ I ako vas ko pita zašto odvezujete, ovako recite: Gospodu je potrebno. ³² A poslani odoše i nađoše kao što im je rekao. ³³ I kad su odvezivali magare, rekoše im njegovi gospodari: što odvezujete magare? ³⁴ Oni pak rekoše: Gospodu je potrebno. ³⁵ I dovedoše ga Isusu pa staviše svoje haljine na magare i posadiše Isusa. ³⁶ A kad je išao, prostirahu svoje haljine po putu. ³⁷ I kad se već približio mestu gde se silazi sa Maslinske gore, sve mnoštvo učenika poče u radosti da hvali Boga iz glasa za sva čudesa koja su videli, ³⁸ govoreći: neka je blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje. Mir na nebu i slava na visini. ³⁹ A neki fariseji iz naroda rekoše mu: učitelju, zabrani svojim učenicima. ⁴⁰ I odgovori im: kažem vam, ako ovi ućute, kamenje će vikati.

⁴¹ A kad se približi, ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći: ⁴² kad bi i ti bar u ovaj dan saznao šta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih očiju. ⁴³ Jer će doći dani na tebe i tvoji neprijatelji okružiće te opkopom, pa će te opkoliti i navaliće na tebe sa svih strana, ⁴⁴ i sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu, te neće ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato što nisi upoznao vreme kada si pohođen.

⁴⁵ I ušavši u hram poče da izgoni prodavce ⁴⁶ govoreći im: napisano je: »Moj dom neka bude dom molitve« a vi ste načinili od njega razbojničku pećinu.

⁴⁷ I učio je svaki dan u hramu; a prvosveštenici, književnici i narodne starešine gledahu da ga pogube, ⁴⁸ ali nisu našli šta bi učinili, jer ga je sav; narod odano slušao.