Isusova vlast
(Mt. 21, 23-27; Mk. 11, 27-33)

¹ I kad je jednog dana učio narod u hramu propovedao evanđelje, pristupiše mu prvosveštenici i književnici sa starešinama ² i rekoše mu: kaži nam kakvom vlašću činiš to, ili ko je taj koji ti je dao tu vlast? ³ A on im u odgovoru reče: i ja ću vam uputiti jedno pitanje pa mi kažite: ⁴ da li je Jovanovo krštenje bilo s neba ili od ljudi? ⁵ A oni promišljahu među sobom govoreći: ako kažemo - s neba, reći će: zašto mu niste poverovali? ⁶ Ako pak kažemo - od ljudi, sav narod će nas pobiti kamenjem, jer je uveren da je Jovan prorok. ⁷ I odgovoriše da ne znaju otkuda je. ⁸ I Isus im reče: ni ja vama neću reći kakvom vlašću činim ovo.

Zli vinogradari
(Mt. 21, 33-46; Mk. 12, 1-12)

⁹ A ovu priču poče kazivati narodu: jedan čovek posadi vinograd i dade ga vinogradarima pod zakup, te otputova na duže vreme. ¹⁰ A kad je došlo vreme, posla slugu vinogradarima da mu dadu od vinogradskog roda. Ali vinogradari njega izbiše i poslaše praznih ruku. ¹¹ I opet posla jednog drugog slugu; ali oni i toga izbiše, osramotiše i poslaše praznih ruku. ¹² Na to posla i trećega; ali oni i ovoga raniše i izbaciše. ¹³ Onda reče gospodar vinograda: šta da radim? Poslaću svog voljenog sina; možda će prezati od njega. ¹⁴ A kad ga vinogradari videše, počeše razmišljati među sobom govoreći: ovo je naslednik; da ga ubijemo pa da nasledstvo bude naše. ¹⁵ Tako ga izbaciše iz vinograda i ubiše. Šta će im, dakle, učiniti gospodar vinograda? ¹⁶ Doći će i pogubiće te vinogradare, pa će vinograd dati drugima. A kad su oni to čuli, rekoše: ne dao Bog. ¹⁷ On pak pogleda na njih i reče: šta, dakle, znači ova reč Pisma: »Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen«? ¹⁸ Razbiće se svaki ko padne na taj kamen, a na koga on padne - satrće ga. ¹⁹ Književnici pak i prvosveštenici nastojali su toga časa da stave ruke na njega, ali se pobojaše naroda. Shvatili su, naime, da je ovu priču na njih uperio.

Plaćanje poreza
(Mt. 22, 15-22; Mk. 12, 13-17)

²⁰ I motreći na njega poslaše ljude, koji su bili podmetnuti da se predstave kao pravedni - da bi ga uhvatili u reči - pa da ga predadu prokuratorovoj vlasti i sili. ²¹ I upitaše ga govoreći: učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš, te ne gledaš ko je ko, nego u istini učiš putu Božijem. ²² Da li je nama dopušteno da dajemo porez caru, ili nije? ²³ On pak primetivši njihovo lukavstvo, reče im: ²⁴ pokažite mi dinar. Čiji lik i natpis nosi? Oni rekoše: carev. ²⁵ A on im reče: dajte onda caru carevo a Bogu Božije. ²⁶ I nisu mogli da ga uhvate u reči pred narodom, nego umukoše začuđeni njegovim odgovorom.

O vaskrsenju mrtvih
(Mt. 22, 23-33; Mk. 12, 18-27)

²⁷ Tada priđoše neki od sadukeja, koji osporavaju vaskrsenje, i zapitaše ga govoreći: ²⁸ učitelju, Mojsije nam je napisao: »Ako kome umre brat koji ima ženu, a bude bez dece, neka njegov brat uzme ženu i neka podigne porod svom bratu«. ²⁹ Bilo je tako sedmoro braće. Prvi je uzeo ženu i umro bez dece; ³⁰ tada je uze drugi, ³¹ pa treći, i tako svih sedam ne ostaviše dece i pomreše. ³² Najzad umre i žena. ³³ O uskrsu, dakle, ova žena kome će od njih pripasti kao žena? Jer je ona bila žena sedmorici. ³⁴ Tada im reče Isus: deca ovoga sveta žene se i udaju, ³⁵ a koji se udostoje da dobiju onaj svet i uskrs iz mrtvih niti se žene niti se udaju. ³⁶ Oni ne mogu više ni umreti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božiji, pošto su sinovi vaskrsenja. ³⁷ A da mrtvi ustaju, to je i Mojsije pokazao na mestu o kupini, gde Gospoda naziva Bogom Avraamovim, Bogom Isaakovim i Bogom Jakovljevim. ³⁸ A Bog nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi. ³⁹ A neki od književnika odgovoriše i rekoše: učitelju, dobro si rekao. ⁴⁰ I nisu se više usuđivali da ga išta pitaju.

Mesija Davidov sin i Gospod
(Mt. 22, 41-46; Mk. 12, 35-37)

⁴¹ Tada im reče: kako govore da je Hristos Davidov sin? ⁴² Naime, sam David kaže u knjizi psalama: »Gospod reče Gospodu mome: sedi meni s desne strane, ⁴³ dok položim tvoje neprijatelje kao podnožje tvojih nogu«. ⁴⁴ David ga, dakle, naziva Gospodom; kako mu je onda sin?

Opasnost od književnika
(Mt. 23, 5-7; Mk. 12, 38-40)

⁴⁵ I dok je sav narod slušao, reče svojim učenicima: ⁴⁶ čuvajte se književnika koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sedišta u sinagogama i pročelja na gozbama, ⁴⁷ koji jedu udovičke kuće i lažno se mole dugo; ovi će biti većma osuđeni.