Svadba u Kani
1 A trećega dana beše svadba u Kani galilejskoj, i majka Isusova beše onde. 2 Pozvaše na svadbu i Isusa i njegove učenike. 3 I kad je nestalo vina, reče Isusova majka njemu: nemaju vina. 4 Isus joj pak reče: šta ja imam s tobom, ženo? još nije došao moj čas. 5 Majka njegova reče slugama: što god vam kaže, učinite. 6 A onde beše šest kamenih sudova po propisu judejskog čišćenja, koji su zahvatali po dva ili tri metrita. 7 Reče im Isus: napunite sudove vodom. I napuniše ih do vrha. 8 Tada im reče: zahvatite sad i nosite trpezaru. I odneše. 9 A kad trpezar okusi vodu koja je postala vino - i nije znao otkuda je, a sluge koje su zahvatile znale su - pozva trpezar mladoženju 10 i reče mu: svaki čovek iznosi prvo dobro vino, a kad se opiju - onda slabije; ti si čuvao dobro vino do sada. 11 Ovo učini Isus u Kani galilejskoj kao početak čuda i objavi svoju slavu, te učenici njegovi poverovaše u njega.
12 Posle toga siđe u Kafarnaum, on, i majka njegova, i braća, i učenici njegovi, pa ostaše onde nekoliko dana.
Izgnanje trgovaca iz hrama
(Mt. 21, 12-13; Mk. 11,
15-17; Lk. 19, 45-46)
13 I beše blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. 14 I nađe prodavce volova, ovaca, golubova i menjače novca kako sede u hramu. 15 Tada načini bič od uzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove, menjačima prosu novce i ispretura stolove, 16 a onima što prodavahu golubove reče: nosite to odavde, ne činite od doma Oca moga kuću trgovačku. 17 Setiše se njegovi učenici da je napisano: »Revnost za tvoj dom poješće me«. 18 Tada prozboriše Judeji i rekoše mu: kojim znakom nam dokazuješ što to činiš? 19 Odgovori Isus i reče im: srušite ovaj hram, pa ću ga za tri dana podići. 20 Onda rekoše Judeji: za četrdeset i šest godina sagrađen je ovaj hram, a ti ćeš ga podići za tri dana? 21 No on je govorio o hramu svoga tela. 22 Kada je pak vaskrsao iz mrtvih, setiše se njegovi učenici da je to rekao, pa poverovaše Pismu i reči koju je Isus izgovorio.
23 A kada je bio u Jerusalimu o prazniku Pashe, mnogi poverovaše u njegovo ime, gledajući njegova čuda koja je činio. 24 Sam Isus nije im se poveravao, zato što je on sve poznavao, 25 i nije imao potrebe da ko svedoči za čoveka; jer je sam znao šta beše u čoveku.
|
|
|
|
|
|
|
