Isus i Samarjanka
1 Kad, dakle Gospod sazna da su fariseji čuli kako Isus stiče više učenika i krštava nego Jovan, 2 - premda Isus sam nije krštavao, nego njegovi učenici, - 3 ostavi Judeju i ode opet u Galileju. 4 A trebalo je da prođe kroz Samariju. 5 Tako dođe u samarijski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu Josifu; 6 onde beše bunar Jakovljev. Isus tada, umoran od puta, seđaše tako na bunaru; bilo je oko šestoga časa. 7 Dođe jedna žena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: daj mi da pijem. 8 Učenici njegovi pak behu otišli u grad da kupe hrane. 9 Samarjanka mu reče: kako to ti - kao Judejin - tražiš od mene, Samarjanke, da piješ? Judeji se, naime, nisu mešali sa Samarjanima. 10 Odgovori Isus i reče joj: kad bi znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi ti dao vodu živu. 11 Reče mu žena: Gospode, nemaš ni čime da zahvatiš, a bunar je dubok; otkuda ti, dakle, živa voda? 12 Zar si ti veći od oca našega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, i stoka njegova? 13 Odgovori Isus i reče joj: svaki ko pije od ove vode - opet će ožedneti. 14 A ko pije od vode koju ću mu ja dati - neće ožedneti doveka, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u večni život. 15 Reče mu žena: Gospode, daj mi tu vodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu. 16 Reče joj: idi, pozovi svoga muža i dođi ovamo. 17 Odgovori žena i reče mu: nemam muža. Reče joj Isus: dobro si kazala da nemaš muža; 18 jer si imala pet muževa, i koga sad imaš nije ti muž; to si istinito rekla. 19 Reče mu žena: Gospode, uviđam da si prorok. 20 Naši očevi su se molili Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. 21 Reče joj Isus: veruj mi, ženo, da ide čas kada se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. 22 Vi se molite onome što ne znate, mi se molimo onome što znamo, jer spasenje dolazi od Judeja. 23 Nego ide čas i već je tu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog želi takve bogomoljce. 24 Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini. 25 Reče mu žena: znam da će doći Mesija, koji se zove Hristos; kada on dođe, obavestiće nas o svemu. 26 Reče joj Isus: ja sam - koji govorim s tobom.
27 Uto dođoše njegovi učenici i čuđahu se što je govorio sa ženom, ali ni jedan ne reče: šta tražiš, ili, što govoriš s njom? 28 Tada žena ostavi svoj krčag i ode u grad, pa reče ljudima: 29 dođite, vidite čoveka koji mi reče sve što sam učinila; da nije to Hristos? 30 Iziđoše iz grada i dolažahu k njemu. 31 U međuvremenu su ga učenici molili govoreći: ravi, jedi. 32 No on im reče: ja treba da jedem jedno jelo koje vi ne znate. 33 Tada učenici govorahu među sobom: da mu nije ko doneo da jede? 34 Reče im Isus: moje jelo je u tome da izvršim volju onoga koji me je poslao i da svršim njegovo delo. 35 Ne kažete li vi: još četiri meseca pa dolazi žetva? Eto, kažem vam, podignite svoje oči i pogledajte njive kako se žute za žetvu. 36 Već žetelac prima platu i skuplja rod za večni život, da se sejač i žetelac raduju zajedno. 37 Jer je u ovome istinita reč: jedan seje, a drugi žanje. 38 Ja vas poslah da žanjete ono za šta se vi niste trudili. Drugi su se trudili, a vi ste ušli u njihov trud.
39 A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovaše u njega zbog reči ove žene, koja je svedočila da joj je Isus rekao sve što je učinila. 40 A kad dođoše k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i osta onde dva dana. 41 I još više ,ih je poverovalo zbog njegove reči, 42 a ženi govorahu: sad ne verujemo zbog tvog kazivanja; sami smo, naime, slušali i znamo da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta.
Vera kraljevskog činovnika
43 Posle ta dva dana ode odande u Galileju. 44 Jer je sam Isus posvedočno da prorok u svom zavičaju nema poštovanja. 45 Kada, dakle, doće u Galileju, primiše ga Galilejci koji su videli sve što je učinio u Jerusalimu o prazniku; jer su i sami došli na praznik.
46 I dođe opet u Kanu galilejsku, gde je pretvorio vodu u vino. A beše neki kraljevski činovnik čiji je sin bolovao u Kafarnaumu. 47 Ovaj, čuvši da je Isus došao iz Judeje u, Galileju, ode k njemu i moljaše ga da siđe i da mu izleči sina; jer beše na samrti. 48 Tada mu reče Isus: ako ne vidite znakova i čuda, nećete da poverujete. 49 Reče mu kraljevski činovnik: Gospode, siđi dok nije umrlo moje dete. 50 Reče mu Isus: idi, tvoj sin živi. Čovek poverova reči koju mu reče Isus i ode. 51 No još na putu sretoše ga sluge javljajući da je njegovo dete u životu. 52 On se raspitivaše od njih za čas kada je pošlo na bolje; rekoše mu da ga je juče, u sedmom času, pustila groznica. 53 Tada je razumeo otac da je to bilo u onaj čas kada mu je Isus rekao: živi tvoj sin; i poverova on i sav dom njegov. 54 Ovo pak drugo čudo učini Isus kada dođe iz Judeje u Galileju.
|
|
|
|
|
|
|
