Lazarevo vaskrsenje

¹ Beše i jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestre Marte. ² A Marija, čiji brat beše bolestan, bila je ta koja je pomazala Gospoda mirom i ubrisala njegove noge svojom kosom. ³ I sestre mu poručiše: Gospode, vidi, bolestan je onaj koga ti voliš. ⁴ A kad Isus ču, reče: ova bolest nije na smrt nego na slavu Božiju, da se njom proslavi Sin Božiji. ⁵ A Isus je voleo Martu, i njenu sestru, i Lazara. ⁶ Pa kada ču da je on bolestan, osta tada još dva dana u mestu gde je bio. ⁷ Posle toga reče učenicima: hajdemo opet u Judeju. ⁸ Rekoše mu učenici: ravi, sad su Judeji tražili da te ubiju kamenjem, i opet ideš onamo? ⁹ Odgovori Isus: zar nema dan dvanaest časova? Ako neko ide po danu, ne spotiče se, jer gleda svetlost ovoga sveta; ¹⁰ a ako ko ide po noći, spotiče se, zato što u njemu nema svetlosti. ¹¹ Ovo reče i posle toga im produži: naš prijatelj Lazar je zaspao; nego, idem da ga probudim. ¹² Tada mu rekoše učenici: Gospode, ako je zaspao, ozdraviće. ¹³ No Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni pomisliše da govori o počinku sna. ¹⁴ Tada im Isus reče otvoreno: Lazar je umro, ¹⁵ i radujem se zbog vas, što nisam bio onde, - da poverujete; nego, hajdemo do njega. ¹⁶ Na to Toma, zvani blizanac, reče ostalim učenicima: hajdemo i mi, da pomremo s njim.

¹⁷ Isus pak dođe i nađe ga kako je već četiri dana u grobu. ¹⁸ A Vitanija je bila blizu Jerusalima, oko petnaest stadija daleko. ¹⁹ I mnogi Judeji behu došli Marti i Mariji da ih teše za [njihovim] bratom. ²⁰ Čim je Marta čula da Isus dolazi, iziđe mu u susret; a Marija je sedela kod kuće. ²¹ Tada Marta reče Isusu: Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat. ²² I sad znam da će ti Bog dati, ako ma šta zamoliš od Boga. ²³ Reče joj Isus: vaskrsnuće tvoj brat. ²⁴ Marta mu reče: znam da će vaskrsnuti prilikom vaskrsenja u poslednji dan. ²⁵ Reče joj Isus: ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u mene - živeće - ako i umre. ²⁶ I svaki, koji živi i veruje u mene, neće umreti doveka; veruješ li to? ²⁷ Reče mu: da, Gospode; ja sam uverena da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.

²⁸ Rekavši to ona ode i pozva Mariju, svoju sestru, pa joj reče tajno: Učitelj je tu i zove te. ²⁹ A kad ona to ču, usta brzo i ode k njemu; ³⁰ Isus, naime, još ne beše došao u selo, nego je još bio na onom mestu gde ga je srela Marta. ³¹ Judeji pak, koji su bili s njom u kući i tešili je, videvši da je Marija brzo ustala i izišla, pođoše za njom misleći da ona ide na grob da tamo plače. ³² A kad Marija dođe na mesto gde je bio Isus, videvši ga pade pred njegove noge, govoreći mu: Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat. ³³ Kada je Isus video kako ona plače, i kako plaču Judeji koji su došli s njom, uzbudi se jako u duši, uzruja se ³⁴ i reče: gde ste ga stavili? Rekoše mu: Gospode, dođi i vidi. ³⁵ Isusu udariše suze. ³⁶ Tada rekoše Judeji: gle, kako ga je voleo. ³⁷ A neki od njih rekoše: zar nije mogao ovaj, koji je otvorio oči slepome, da učini da i ovaj ne umre?

³⁸ Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i dođe na grob; a to beše pećina i kamen je bio navaljen na nju. ³⁹ Isus reče: podignite kamen. Reče mu Marta, pokojnikova sestra: Gospode, već zaudara; jer je četvrti dan u grobu. ⁴⁰ Reče joj Isus: zar ti ne rekoh da ćeš videti slavu Božiju - ako poveruješ. ⁴¹ Tada podigoše kamen. A Isus podiže oči gore i reče: Oče, hvala ti što si me uslišio. ⁴² Ja sam znao da me uvek slušaš; ali ovo rekoh zbog naroda koji ovde stoji, da poveruju da si me ti poslao. ⁴³ Rekavši to povika veoma glasno: Lazare, iziđi napolje. ⁴⁴ Iziđe mrtvac, obavijen zavojima po rukama i nogama, a lice mu je bilo povezano ubrusom. Reče im Isus: razvite ga i pustite ga da ide.

Sinedrion protiv Isusa

⁴⁵ Tako mnogi od Judeja, koji su došli Mariji i videli šta je učinio, poverovaše u njega; ⁴⁶ a neki od njih odoše farisejima i rekoše im šta je Isus učinio. ⁴⁷ Tada prvosveštenici i fariseji sazvaše sinedrion i govorahu: šta ćemo činiti, jer ovaj čovek čini mnoge čudne znake? ⁴⁸ Ako ga tako ostavimo, svi će verovati u njega, pa će doći Rimljani i uzeće nam sveto mesto i narod. ⁴⁹ A jedan od njih, Kajafa, koji je bio prvosveštenik one godine, reče im: vi ne znate ništa, ⁵⁰ i ne pomišljate da je za vas bolje da jedan čovek umre za narod, i da sav narod ne propadne. ⁵¹ A ovo nije rekao sam od sebe, nego je kao prvosveštenik one godine prorekao da će Isus umreti za narod, ⁵² i ne samo za narod, nego i da skupi ujedno rasejanu decu Božiju. ⁵³ Tako se posle onoga dana dogovoriše da ga ubiju.

⁵⁴ Stoga Isus nije više javno išao među Judejima, nego ode odande u kraj blizu pustinje u grad po imenu Efrem, i onde je boravio sa učenicima. ⁵⁵ A beše blizu judejska Pasha, pa mnogi iz unutrašnjosti odoše gore u Jerusalim pre Pashe, da se očiste. ⁵⁶ Tražili su Isusa i stojeći u hramu govorahu među sobom: šta vi mislite? Zar neće doći na praznik? ⁵⁷ A prvosveštenici i fariseji behu izdali naredbu da javi - ako ko sazna gde je, da ga uhvate.