Uvod i tema poslanice

¹ Pavle, služitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, određen za evanđelje Božije, ² koje je Bog unapred obećao preko svojih proroka u Svetim pismima, ³ a koje govori o njegovom Sinu, po telu rođenom iz Davidovog potomstva, ⁴ po Duhu svetosti postavljenom za Sina Božijeg u sili - od uskrsa iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem. ⁵ Njegovim smo posredstvom dobili blagodat i apostolstvo da za njegovo ime privedemo poslušnosti i veri sve narode, ⁶ među kojima ste i vi od Isusa Hrista pozvani, ⁷ - svima Bogu dragima, pozvanima svetima, koji su u Rimu: blagodat vam i mir od Boga oca našega i Gospoda Isusa Hrista.

⁸ Prvo zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve vas, što se o vašoj veri govori po svemu svetu. ⁹ I Bog, kome svojim duhom služim u objavljivanju evanđelja o njegovom Sinu, svedok mi je da vas se neprestano sećam ¹⁰ svagda u svojim molitvama, moleći se da bi mi jednom pošlo za rukom da Božijom voljom dođem k vama. ¹¹ Želim, naime, da vas vidim, da vam udelim kakav duhovni dar za vaše učvršćenje, ¹² odnosno, da među vama, s vama zajedno nađem utehu zajedničkom verom - vašom i mojom. ¹³ Ne želim, braćo, da vam ostane nepoznato da sam mnogo puta stavio sebi u zadatak da dođem k vama, da imam kakav plod i među vama kao i među ostalim mnogobošcima, ali sam do sad uvek bio sprečen. ¹⁴ Dužan sam Grcima i varvarima, mudrima i nerazumnima; ¹⁵ tako sam voljan da objavim evanđelje i vama u Rimu.

¹⁶ Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božija na spasenje svakome ko u njega veruje, prvo Judejinu, a i Grku. ¹⁷ Jer se u njemu otkriva pravednost Božija, iz vere u veru, kao što je napisano: »Pravednik će živeti od vere«.

Opravdanje je potrebno svima, mnogobošcima i Judejima

¹⁸ Gnev Božiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji nepravednošću zadržavaju istinu, ¹⁹ jer ono što se može saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. ²⁰ Čak i njegove nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora, ²¹ jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce. ²² Postali su ludi govoreći da su mudri, ²³ pa zameniše slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog čoveka, i ptica, i četveronožnih životinja, i gmizavaca.

²⁴ Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu, da međusobno obeščašćuju svoja telesa, ²⁵ - oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. ²⁶ Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove žene zameniše prirodno opštenje neprirodnim, ²⁷ a isto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojoj požudi raspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i na sebi primaju zasluženu platu za svoju zabludu. ²⁸ I pošto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu - da čine što ne priliči, ²⁹ oni, koji su ispunjeni svakom nepravednošću, zloćom, lakomstvom, nevaljalstvom; puni zavisti, ubijstva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptavači, ³⁰ opadači, bogomrsci, siledžije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazači zala, nepokorni roditeljima, ³¹ nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi, nemilosrdni; ³² oni znaju Božiju pravdu - da oni koji tako šta čine zaslužuju smrt, pa ipak ne samo što to čine, nego odobravaju i drugima koji čine.