Sedam zdela

¹ I videh drugi, veliki i čudesni znak na nebu: sedam anđela koji su imali sedam krajnjih zala, jer se njima svrši gnev Božiji.

² I videh nešto kao stakleno more, pomešano s vatrom, i pobednike zveri i njenoga lika i broja njenoga imena gde stoje na staklenom moru, i imahu kitare Božije. ³ I pevahu pesmu Mojsija, služitelja Božijeg, i pesmu Jagnjetovu, govoreći: velika su i divna tvoja dela Gospode Bože, Svedržitelju; pravedni su i istiniti tvoji putevi, caru naroda. ⁴ Ko se neće pobojati Gospode, i proslaviti tvoje ime? Jer si samo ti svet; svi će narodi doći i pokloniće se pred tobom, jer se pokazaše tvoji pravedni sudovi.

⁵ I posle ovoga videh, i hram skinije svedočanstva na nebu otvori se, ⁶ a iz hrama iziđoše sedam anđela koji imahu sedam zala, obučeni u čisto i svetlo platno i zlatnim pojasima opasani po prsima. ⁷ I jedno od četiri živa bića dade sedmorici anđela sedam zlatnih zdela punih gneva Boga koji živi u sve vekove. ⁸ I napuni se hram dima od slave Božije i od sile njegove, i niko ne mogaše ući u hram dok se ne svršiše sedam zala sedmorice anđela.